Wolf & Spice

Nakon maratonskog One Piece-a, koji me koliko oduševio svojim dobrim likovima, toliko smorio brojem epizoda, dočepao sam se kraćeg serijala jer nisam mogao više da izdržim navalu od 400 epizoda, koje je otprilike imao One Piece (I koji se još prikazuje, verovali ili ne). Naslov koji mi je došao u ruke jeste Wolf and Spice.

Još od davnih vremena, boginja vučjeg obličja pod imenom Horo je poštovala dogovor sa seljanima Pasroe sela, i njihovu žetvu činila mnogo bogatijom nego što bi trebala da bude. Zauzvrat, seljani su je slavili i poštovali, kako to i dolikuje jednoj boginji. Ali kako je ljudska rasa počela da napreduje, ljudi su uzeli zakone prirode lagano u svoje ruke, i sami stvorili svoje bogove. Horo, koju sada poštuje možda šačica seljana, odlučuje da napusti selo. Uzimajući ljudski oblik, ona se pridružuje trgovcu Lovrensu, postižući sa njim dogovor da ju vrati u njen rodni kraj, to jest u snežne planine na severu. Kako njihovo putešestvije napreduje, i kako više vremena provode zajedno, Lovrens shvata da može naučiti svašta od ove boginje, ali sa druge strane, on ima šta da ponudi i boginji zauzvrat. Njihova uzajamna sklonost se sve više i više razvija...

Kako bi rekao naš narod, ovaj anime mi je seo kao kec na desetku nakon One Piece-a. Ono što ovaj serijal krasi, nije nikakav Sword & Sorcery štos koji se pojavljuje u većini anime-a; ovaj serijal nije borilački, nego bih ga više nazvao trgovačkim i životnim. Scena borbe nema mnogo, a karakterizacija likova je urađena na zavidnom nivou, sa obzirom na broj epizoda ovog anime-a. Većina srednjovekovnih anime-a se uglavnom orentiše na gorepomenute stvari (mačeve, ubijanja, ratove) ali ovaj serijal beži od toga. Konflikti ovde nisu borbe mačevima, nego ekonomske smicalice i nadmudrivanja. Priča se nije toliko duboka, ali je sasvim dobra, sa obzirom na žanr ovog serijala. Animacija je veoma dobra – hvata tu srednjovekovnu okolinu i daje nam utisak toga doba. Pijačni trgovi, polja pšenice, sve je to stilski i u detalje urađeno, tako da bih za animaciju sigurno dao ocenu 9/10.

Karakterizacija likova jeste najveći trademark ovog anime-a. Dva glavna protogonista, Lovrens i Horo, imaju različite karakterne crte, ali kako provode sve više vremena zajedno, shvataju koliko su ustvari bili usamljeni kroz čitav život i počinju da sve više uživaju u društvu jedan drugog. Iako se romansa (da u ovom anime-u ima i romanse) počinje razvijati negde oko poslednje dve epizode, ovo nisam uzeo kao fatalnu grešku, pošto se kroz serijal njihov odnos sasvim dobro i lagano razvija. Ispočetka Horo ne misli o Lovrensu nikako drugačije sem kao o pratiocu, ali kako vreme prolazi ona počinje da prihvata njegovu ljubaznost i društvo, i u dubini srca joj se počinju javljati osećanja koja su dublja od prijateljstva.

Za one koji traže anime sa nekom brutalnijom tematikom, mačevanjem, ubistvima i šta sve ne, mogu slobodno da zaobiđu ovaj serijal. Sporije radnje, ovaj serijal vodi gledaoca graciozno kroz priču, ne žureći, ali i ne zastajkujući na nekim blesavim pojedinostima kao što je to slučaj kod nekh serijala. Priča se uglavnom vrti oko dva glavna lika i njihovog odnosa. Romantičan je ovo serijal; čak i mene je oduševio. Druga sezona bi se trebala početi emitovati u julu, tako da jedva čekam nastavak pustolovina Lovrensa i Horo. Bez obzira na sve, preporučio bih svima da odgledaju ovaj anime, jer nam sa vremena na vreme ponekad i treba neka romantična priča.