Trigun

Pre neki dan sam stigao da pogledam anime pod nazivom Trigun. Ovaj serijal je star 11 godina, i iako sam ga imao u svojoj kolekciji, nikako nisam mogao sebe naterati da ga pogledam. Sada, kada sam ga na kraju pogledao, jedino mogu da žalim za time što to nisam ranije učinio. Anime je predobar! Umalo je ušao u mojih top 5 anime-a ikada.

Radnja ovog serijala se vrti oko čoveka pod imenom Vash the Stampede – poznatog revolveraša koji je vredan šezdeset miliona dolara. Lovci na ucene širom sveta su u potrazi za ovim čovekom, koji gde god da ode, za sobom (nevoljno i ne njegovom zaslugom) ostavlja samo ruševine. Pored lovaca na ucene, ovog čoveka traže i dve devojke iz osiguravajuće firme, čiji je zadatak da provere da li je zaista Vash taj koji ruši sve živo, ili su to neki drugi ljudi. Međutim, Vasha nije tako lako pronaći; razlog za to je činjenica da uopšte ne liči na jezovitog ubojicu kakvom ga predstavljaju glasine. Kroz čitav serijal, ovaj trio doživljava razne dogodovštine, dok se sam Vash sve više i više približava sočenju sa svojom prošlošću...

Ovo je zaista klasik u svetu anime-a. Iako mu animacija nije na zavidnom nivou u odnosu na novije serijale, ovo teško da može biti glavni faktor u ocenjivanju ovog serijala. Solidna, novotvorena fabula lagano protiče kroz serijal. Fabula tako čudno protiče kroz ovaj serijal, da je gotovo nemoguće kako su tvorci ovog serijala mogli tako dobro da samu radnju stave u svaku epizodu, tako da nikada nisam, ni na jednoj epizodi, poželio da se što pre završi, jer je svaka, generalno, sadržavala dio generalne fabule ovog anime-a. Međutim, ni ovo nije serijal bez mane. Iako je fabula serijala veoma solidna, i kao što sam već pomenuo, proteže se kroz čitav serijal, poslednje tri epizode su na neki način zbrzane, i kraj nije uopšte zadovoljavajući. Ostavlja se previše nedorečenog, kraj mi nekako ništa nije objasnio kako treba; jednostavno, imao sam osećaj da se serijal završio, a da kraja nisam ni pogledao. Dok prvi deo serijala više obraća pažnju na razvoj likova, drugi deo se uglavnom sastoji od izazova i izbora koje naš idealist mora da izabere da bi nastavio dalje. Animacije je relativno loše, za današnje standarde; zvuk, iako sam ljubitelj rocka, nije nešto posebno u ovom serijalu, takođe.


Likovi su veoma dobro razrađeni. Mene je iskreno nervirao taj Vashov idealizam, gde on nakon mučenja, ranjavanja još uvek ne želi da ubije bilo koga, makar on to hiljadu puta zasluživao. To mi je malo išlo na živce tokom čitavog ovog serijala, i definitivno bih to ubrojao kao još jedan minus u ovom anime-u. Propratni likovi su veoma doboro urađeni – moj lični favorit je definitivno Wolfwood – sveštenik i asasin, koji mi je nekako prirastao srcu i koji je jedan od likova sa najtužnijom sudbinom u serijalu. Negativci su dosta karakteristični – Iako Knives, glavni negativac u Trigunu, nije toliko dobro razrađen, ovaj serijal više karakteriše Legato – čovek koji ima sposobnost neke vrste hinoze i opsenarstva, i koji će Vashu na neki način „otvoriti“ oči glede ubijanja ljudi.

Iako ne bih mogao da tvrdim da je ovo najbolji anime ikada, definitivno mi je postao drag nakon gledanja. Dosta me je podsetio na Berserk i Gungrave, jedne od mojih omiljenih serijala. Ne bih Vam tačno mogao reći zbog čega – ali eto, tako stoje stvari, dragi moji posetioci. Dobra smesa komedije, drame, akcije, postapokalipsičnog sveta, ovaj anime je definitvno zaslužio da bude pri vrhu, ali ne i na samom vrhu. Mont Everest je bio i ostaće, za mene, samo Berserk.