Outlaw Star

Stvarno često gledam anime serijale. Svako veče. Mesečno pogledam sigurno preko 100-200 epizoda raznih serijala. Navikao sam na kliše, navikao sam na standardne zaplete. Međutim, ponekad se pojavi i neki anime koji me oduševi, koji predstavlja blago u sve većem broju i roju anime naslova koje posedujem. Takav je i ovaj anime za koji trenutno i pišem opis – Outlaw Star.

Džin Starvind i Džim Hovkins preživljavaju na planeti Sentinel tako što rade razne poslove – od popravljanja mašina do posla telohranitelja, pa čak i lovaca na ucene. Dok čekaju na priliku da na brz način zarade puno love, na njihova vrata kuca misteriozna žena Hilda koja im ostavlja „ključ“ do rešavanja jedne svemirske „zagonetke“ pod nazivom Galactic Layline. Jedan deo te zagonetke je i sam brod koji pronalaze, pod nazivom Outlaw Star, dok je drugi misteriozni bio-android koji se zove Melfina. U svemiru postoje tri frakcije koje njime vladaju: to su normalne jedinice, hajde da kažemo neko ministarstvo pravde, druga frakcija su svemirski pirati, dok su treća frakcija Outlaw-i – ljudi koji žive na samoj ivici zakona. Sve ove frakcije žele da odu na Galactic Layline, a znanje o putanji kroz istu leži u rukama Džina Starvinda i njegove posade. Šta će se sa njima desiti, saznaćete ako pogledate ovaj anime serijal.

Palim računar. Ubacujem anime koji sam dobio od kolege. Hm. Star je. Lošija onako animacija. Da. Dvojica mladića. Kliše. Da. Imaju neke snove da uspiju u životu. Kliše. Dolazi žena. Aha. Radnja počinje. Sad će on da se skonta sa njom. Aha. Kad ono negde na četvrtoj epizodi, dešava se...

Tada, nakon te scene, anime ispada iz klišea. Ovo je anime serijal gde radnja počinje onako kako treba, gde nema nijedne suvišne epizode. Balans relativnog humora, drame i akcije je predobro odrađen. Nijedna epizoda mi nije bila dosadna; anime me podsetio na Cowboy Bebop-a, ali je po mom skromnom mišljenju bolji od istog. U Bebopu sam ’ladno preskako neke epizode koliko su bile dosadne i nevezane za osnovnu radnju. Ovde to nisam radio. Jednostavno, nije bilo potrebe – priča me je uvek držala, uvek sam nešto novo saznavao u svakoj epizodi. Dobro, ima i humorističnih epizoda, ali nisu dosadne kao one u Bebopu, već ih je lako pratiti. Anime je jednom rečju ono što ja i očekujem od njega: malo humora, malo drame, puno akcije, malo seksa, mada nema neke brutalnosti koja bi možda bila ona trešnjica na ovoj anime torti.

Likovi su dosta prijemčljivi i solidno su odrađeni. Imaju određenu dubinu, mada ne baš u onakvom nivou kakav ja volim; to je jednostavno profesionalna mana kad zavšavate psihologiju. Glavni lik mi se sviđa jer pored toga što je jak, on je opet i sa jedne strane nesiguran, mada to ne pokazuje pred posadom. Muče ga neke rane iz prošlosti, kojih se teško rešava. Pored njega, svaki sporedni lik ima određene karakterne osobine, tako da za likove sigurno dajem ocenu 7 pa čak i 8. Muzika mi se dosta svidela, uvodna špica (iako ih retko slušam) mi nije loša uopšte. Animacija je malo lošija, ali je dobra za to doba (ipak je anime rađen 1998 godine).

Posle Triguna, kojeg sam odgledao pre koji mesec, ovo je anime koji me je baš oduševio i koji definitivno ulazi u top 10 anime ostvarenja ikad, barem na mojoj listi. Izgleda da mi više leže ta starija anime ostvarenja – valjda zbog činjenice da stariji anime serijali imaju mnogo bolju priču od novih, a meni je priča najvažnija u anime-u, dok su mi sama animacija i muzika na poslednjem mestu. Uglavnom, velika preporuka – Perin preporučuje: pogledajte ovaj anime!