Kara No Kyoukai: Garden Of Sinners

Kompanija TYPE-MOON je većini svojih ljubitelja poznata po svojim igrama a i po anime serijama koje su iz tih igara adaptirane. Može se primetiti da sve što je urađeno pod okriljem TYPE-MOON-a sadrži veliki broj zajedničkih odlika i zakonitosti, tako da se posle određenog broja igara, novela i animea u svetu baziranom na istim osnovama iskristalisao termin Nasuverzum (Nasuverse), nazvan po scenaristi TYPE-MOON -a po imenu Kinoko Nasu. Ovaj multiverzum je toliko kompleksan i sa toliko paralelnih i alternativnih svetova koji se naziru ali retko kad mešaju da bi za tumačenje bilo potrebno poduže vreme. Najpoznatija ostvarenja Nasuverzuma su igre Melty Blood i Fate serija, animei Fate /Stay Night, Tsukihime i ovaj koji sad opisujem. Kara no Kyoukai je delo koje je prvo napisano, iako je relativno nedavno u potpunosti ekranizovano, tako da sadrži prototipove i alternativne verzije likova koje možete sresti u drugim delima TYPE-MOON -a. To čini Kara no Kyoukai alternativnim univerzumom višeg reda u odnosu na ostale serije i igre.

Serija počinje usred narativnog toka, godine 1998-me, jednim od susreta dvoje glavnih junaka. To su Mikija Kokuto i Rjogi Šiki. Kokuto je simpatični i govorljivi momak, dok je Šiki lepa ali ozbiljna i hladna devojka. Prvih nekoliko minuta protiče u neobaveznom razgovoru njih dvoje da bi usledio prizor devojke koja stoji na ivici zgrade spremna da skoči. Sledećih par minuta su istovremeno najavna špica i jedan od najlepših prikaza samoubistva svih vremena, uz poređenje sa leptirom koji lagano sleće na kišom orošeni asfalt. Idilična scena se prekida uznemiravajućim prikazom smrskanog devojčinog tela. Rjogi i Kokuto zapravo rade za agenciju koja istražuje zločine nastale delovanjem natprirodnih sila, u šta se ono samoubistvo, inače jedno u dugom nizu, može svrstati. Agenciju vodi Touko Aozaki, inače sestra Aoko iz Tsukihime/ Melty Blood i takođe je Magus. Tokom serije, njih troje će razotkrivati misteriozna ubistva i boriti se protiv nekih od najzanimljivijih i najstrašnijih negativaca u ovoj grani umetnosti. Takođe, svo vreme Kokuto pokušava da pronikne u bit Rjogine ličnosti i da joj se nekako približi.

Kako u pitanju nije serija već serijal filmova, grafički prikaz je sjajan. Konture su precizne, boje oštre i naglašenog kontrasta a stilizacija više nego dopadljiva. I pored toga što izgleda prelepo, Kara no Kyoukai ima veoma uznemirujuć grafički prikaz, prvenstveno zbog jako detaljnog prikaza nasilja i njegovih posledica. Animacija je vrhunska, pogotovo u scenama borbe, kojih ima više nego dovoljno. Neverovatno, ali čak i degutantne scene izgledaju više nego dopadljivo. Studio ufotable je uradio bolji posao čak i od J.C. Staff. Zato su im valjda dali da rade i Fate/Zero. Kad smo već kod tehnikalija, moram da pomenem i muziku koja je nešto prelepo. Za taj deo je bila zadužena grupa Kalafina pod vođstvom Juki Kaiđure i njen pečat se da primetiti u svakom filmu. Kompozicije su isprva jednostavne i melanholične a kako svaki film odmiče dobijaju na složenosti i dinamici.

Kara no Kyoukai je koncipiran kao serijal od isprva sedam filmova, hronološki razbacane naracije. Prvi film, Overlooking View se bavi serijom samoubistava devojaka skokom sa krova iste zgrade. Murder Speculation je početna priča o susretu Rjogi i Kokutoa i njenoj umešanosti u seriju jezivih ubistava. Remaining Sense of Pain prati glavne junake u pokušaju da zaustave još jednu seriju ubistava natprirodnim načinima. The Hollow Shrine govori o tome kako je Rjogi dobila svoje moći. Paradox Spiral je prvi dvočasovni film u serijalu i prikazuje prvi ozbiljan sukob sa suparničkim Magusima. Oblivion Recorder ima za glavnog junaka Azaku Kokuto, Mikijinu sestru i njeno rešavanje slučaja krađe sećanja u svojoj školi. Najzad, drugi deo Murder Speculation donosi razrešenje sukoba iz petog filma i rešenje misterioznih ubistava iz prvog dela.

Iako svaki film obrađuje po jedan slučaj paranormalnog, postoji narativna nit koja se provlači kroz svaki od njih. Pre sedmog filma izbačen je remiks Gate of the Seventh Heaven koji preraspoređuje protekle događaje u hronološki pravilan vremenski niz. Poslednja epizoda, nazvana jednostavno Epilog je ustvari polučasovni razgovor dvoje glavnih junaka i služi kao satisfakcija svima koji su smatrali nedorečenim odnos Kokutoa i Rjogi.

Iako je nesumnjivo vrhunskog kvaliteta, Kara no Kyoukai iz nekog razloga retko pada ljudima na pamet kada ih neko upita za najbolji anime koji su gledali. Razloge možemo samo da nagađamo, a jedan od njih je da ovaj anime nije za svakoga. Ali, oni koji su kadri da uživaju u Kara no Kyoukai, dobili su jedan jako izazovan i još više kvalitetan anime. Ko voli poetiku i brutalnost pomešane u jednakoj meri, ne treba mu se više išta reći.

Glavni lik serije i ujedno njena najveća misterija. Rođena je i odrasla u Rjogi klanu, gde su se generacijama deca vaspitala da poseduju dualitet ličnosti. Tako unutar nje postoje dve posve različite persone: muški Šiki (織), koji govori u muškom rodu i označava jang, i ženska Šiki (式) koja koristi ženski rod i označava jin. U titlovima se, radi otklanjanja zabune, muški Šiki piše svim velikim slovima, pa ću i ja tako da radim ubuduće. Usled okolnosti vezanih za Kokutoa, Rjogi doživljava nesreću i upada u komu od dve godine. Pošto se probudi, ona shvata da je ŠIKI nestao, verovatno jer je stradao u nesreći. Ali čak i Šiki ne oseća povezanost sa svojom personom, iako zna ko je. Ujedno, budući da je bila blizu smrti tako dugo vremena, Šiki dobija Oči Smrtonosne Percepcije, to jest sposobnost da vidi smrt svega postojećeg i da ubije bilo šta uništavajući mu linije porekla. Ta moć neverovatno sliči moći Touno Šikija iz Tsukihime/Melty Blood. Osnovu te moći objasnila joj je Touko Aozaki. Naime, sve što postoji ima svest o sopstvenoj nesavršenosti i težnju da se vrati u ništavilo. Stoga, svako biće, stvar i pojava nosi u sebi način sopstvenog uništenja. Rjogi, dakle, ima sposobnost da vidi kako bilo šta na svetu može biti uništeno i da ga uništi sečenjem linija. Ujedno, poseduje odličnu borbenu obuku još od detinjstva, što je čini zastrašujućom protivnicom.

Glavni muški lik i jedino muško u agenciji koju vodi Touko Aozaki. Likom najviše podseća na Touno Šikija iz serije Tsukihime. Iako izgleda kao sasvim običan momčić, on je daleko od toga. Cela peripetija u vezi sa natprirodnim u koju se uvalio mogla je najopuštenije da ga zaobiđe da je jedne zimske večeri krenuo nekim drugim putem i nije sreo Rjogi. Ovako, on odustaje od univerziteta i pored odličnih ocena, i zapošljava se kod Touko Aozaki. Osećajući se delimično odgovornim za stanje u kome se Rjogi nalazi, a takođe budući zaljubljen u nju, Kokuto upada u splet neverovatnih događaja tokom kojih u iskušenje dolaze njegova osećanja ali i zdrav razum.

Iako nema nikakve magijske moći ili natprirodne sposobnosti, Kokuto je pravi heroj ove serije, jer pokazuje da hrabrost znači prevazići strahove, a ne nemati ih. Uzgred, Rjogi ga zove Kokto, po francuskom pesniku Žanu.

Touko je šefica detektivske organizacije za koju rade Rjogi i Kokuto. Iako se predstavlja kao majstor za izradu lutki, ona je jako moćan Magus. Podosta je opuštena i ima naoko neobavezan stav prema svemu. Ipak, jedna je od retkih osoba u seriji koje poseduju jasan uvid u sve što se dešava. Na kraju, Touko se baš i ne voli sa svojom sestrom iz Tsukihime, Aoko, a izgleda da se nakratko pojavila i u Fate/Zero kao pomoć jednom od Mastera.

Mlađa sestra Mikije Kokutoa koja je, pazite sad, zaljubljena u njega. Na stranu bolest samog koncepta, Azaka se postavlja kao direktni rival Rjogi Šiki, što čini situaciju jako nepovoljnom po nju. Zbog toga je ona postala učenik Aozaki Touko da bi se po sposobnostima približila svojoj rivalki. Ispostavilo se da je Azaka jako talentovana u magiji vatrenog tipa, tačnije izazivanju plamena.

Asagami je drugarica Azake Kokuto i nosilac zanimljive magijske sposobnosti. U pitanju je mogućnost krivljenja materije mislima, što joj daje sposobnost lakog uništavanja bilo čega. Uz to, njen osećaj za bol je krajnje oslabljen, kao posledica pokušaja uništenja njenih moći u detinjstvu. Iako je počinila gomilu užasnih stvari, zapravo je samo jako uplašena i nesrećna individua.

Ispočetka ga vidimo kao starijeg srednjoškolca koji napušta školu jer je, po njegovim rečima, našao nešto drugo. Školski je drug sa Rjogi i Kokutom. Kasnije se pojavljuje u krajnje neuobičajenom izdanju, zaslugom sledećeg gospodina.

Souren je jako moćan magus, negdašnji poznanik iz Asocijacije magova sa Touko, sada njen najcrnji neprijatelj. Souernova filozofija je jednostavna i bazira se na pretpostavci da se svet može spasiti samo ako se ljudi iskorene.

Ovaj prikan je direkor Sponhajm opatije i negdašnji jako dobar prijatelj sa Touko Aozaki. Ipak, njihov harmoničan odnos je narušen kada je Alba shvatio da je Touko bolji Magus od njega. Njegov kompleks inferiornosti je porastao do te mere da se Alba udružio sa Araja Sourenom samo zbog šanse da ubije Touko i time dokaže da je na višem stepenu veštine od nje.

Tomoe likom jako podseća na glavnog junaka Fate/Stay Night Emija Širo-a, prvenstveno zbog crvene kose koju on i Emija Širou dele. Tomoe je vrlo zanimljiv momak koga Rjogi spašava i prima kod sebe u stan. Muče ga košmari u kojima ga majka ubija. Sećanje mu je mutno, ali on misli da ga noćne more progone jer je ubio svoje roditelje.