Darker than Black II: Ryuusei no Gemini

Priča ovoga animea počinje iste noći u kojoj se završava prvi serijal: zamislite, zvezde počinju da padaju sa neba. Dvoje blizanaca, Shion i Suou, zajedno sa svojim ocem gledaju u nebo, kada te iste zvezde pretvore Shiona u Kontraktora. Dve godine posle, oni pokušavaju da žive normalnim životom. Ali, kada nepoznati čovek provali u njihovu kuću i ovaj duo pobegne, Shionu se gubi svaki trag, i Suou spašava maskirani čovek, znan kao BK201, ili Hei. Zajedno, Suou i Hei pokušavaju da otkriju šta zloglasni sindikat želi od Shiona, zašto ih ljudi progone i nadasve, šta se to dogodilo te sudbonosne noći dve godine ranije...

Nikada nisam bio fan prikvela, ili, u ovom slučaju, sikvela. No, priča ovoga serijala je dosta dobra, može da se održi na "svoje dve noge." Prvo, mnogo me zaintrigiralo šta je sa Heijem; ovde se njegov karakter srozao, zanimalo me šta se to desilo da on postane takav. Fabula ovoga serijala je isto tako sjajna, likovi ponovo lepo definisani, a nakon par prvih epizoda, anime dobija onaj depresivni, mračni "touch," kakav je imao i u prvom serijalu.

Iako je ovaj anime pun dobrih preokreta, likova i akcije, središnji deo serijala je pomalo usporen, kao da su tvorci, onako umorni od prvoga sprinta, malo zastali. Naravno, poslednje četiri epizode ponovo uzimaju maha i ubacuju u overdrajv, ali, iako je to sve lepo, bilo bi još lepše kada bi se priča vodila ujednačenim tempom, više bi se stvari kazalo i više bi stvari gledaoci mogli da shvate, što u odnosu na samu priču ovog serijala, što u odnosu na priču prošlog serijala. Upravo u ovoj središnjoj sekciji postalo mi je jasno da se neće dobiti odgovori na sva pitanja koja su ostala u našim (gledalačkim) glavama iz prvog dela, što mi je bilo razočarenje. Znao sam odmah da će se raditi i treća sezona, što mi je sa druge strane bilo drago (jer je anime zaista dobar, i ne zaslužuje da ostavi gledaoca nedorečenim, nezadovoljenim).

Likovi su, kao i u prvom serijalu, dobro odrađeni, i na lep način su uklopljeni stari likovi sa novim. Ono što je razočarenje (ponavljam se), jeste to što ne dobijamo dalji uvid u "background" što starih, što novih likova, tako da, ako je ocena za likove u prošlom serijalu bila devetka, ovoga pta dobijaju sedam plus. Što se muzike tiče, uvodna špica je lepa, ali je muzika u samom serijalu prosečna.

Ljudi, bez obzira na sve, ovo je stvarno dobro sranje (sranje je rečeno u pozitivnom, ne u negativnom kontekstu). Ovo je, zajedno sa prvim serijalom, šou o kojem smo roditeljima govorili – ne majko, nije to crtić, ovo je kao obična, sci – fi akciona serija, samo nacrtana. Drugačija je, komplikovana, politički nastrojena na neki način, i toliko je nepredvidiva, da se ponekad zapitate, zašto gledate šounen ostvarenja kao što je Naruto ili Bleach. Za oba serijala, od Perina ogromna preporuka.