Editorijali

Ultimate Aegisub Tutorijal v0.3

Postavio: Raph95

Ultimate Aegisub Tutorijal
v0.3 "Tvajlajt"




-∞. Prolog

Aegisub je do sada najrazvijeniji program koji služi za pravljenje i obradu prevoda. Iako se mogu praviti uobičajene .srt i .sub datoteke, najčešće se koristi prilikom kreiranja i obrade prevoda sa .ass exstenzijom, jer ona podržava programski jezik Lua, prilagođen potrebema prevoda.

U prevodu kreiranom putem Aegisub-a, mogu se ubaciti mnogi tagovi koji će prevodu dati određen efekat. Za razliku od .srt i .sub koji podržavaju samo bold, italic, underline, promene fonta i veličine i boje fonta, prevodi sa .ass ekstenzijom mogu menjati još mnoge druge osobine, kao što je senka, ivica, font, zamagljenje, precrtan deo teksta, razmak između slova, rotacija (u tri dimenzije), dodavanje perspektive, pa čak i crtanje slika.

Svrha ovog tutorijala jeste da prekrije načine kako da se izvedu ove, ali i ostale funckije koje ima Aegisub. Tutorijal je (nadam se) napisan tako da bude jasan onome ko nikada nije radio sa prevodima, ni u jednom programu za obradu prevoda - što ne znači da oni iskusni u Subtitle Workshop-u neće moći da ga koriste. Kroz tutorijal provlače se razni saveti, kada je koju opciju najbolje iskoristiti, koje možeš, ali ne moraš da prihvatiš. Aegisub se besplatno može skinuti sa zvaničnog Aegisub veb-sajta.

Ovo je tutorijal. Drugim rečima, nije napravljen tako da bude referenca za iskusnije korisnike, već kao tutorijal koji će početnik moći da pređe od početka do kraja, i tako nauči nešto o Aegisub-u. To znači da će se onima koji nisu pročitali ceo tekst, a traže određenu stvar sa CTRL + F, možda desiti da ne mogu da shvate nešto - zašto što je već objašnjeno u ranijem poglavlju.

Naravno, tutorijal je daleko od savršenog, pošto samo jedan čov-- dete pokušava da napiše tutorijal koji će pokrivati ne samo popis opcija koje ima Aegisub, već uključiti druge važne stvari kao što je primena pomenutih funkcija, što mnogi tutorijali nemaju. Zamišljen je tako da sadrži puno primera, i bude neisrpan izvod informacija za početnika. Pitanja su uvek dobrodošla u komentarima, rado ću odgovoriti na njih. Ako se ispostavi da je nešto čest problem, ili smatram da može postati, ili mi se jednostavno naširoko piše o tome, dodaću to u tutorijalu. Ono što ne mogu da smislim gde da stavim, biće dodato u FAQ.

U ovom tutorijalu, obraćaću ti se u drugom licu jednine muškog roda. Da li to znači da žene ne mogu da čitaju ovaj tutorijal? Naravno da mogu, ako su spremile ručak. Inače planiram da ceo tutorijal prevedem u bezličan oblik, kao što je ovaj uvod (nekad nije lako sklopiti rečenicu).


1. Osnovne funckije Aegisub-a

1.1. Najosnovniji dugmići

Na slici dole je prikazan izgled AegiSub-a, kakav (otprilike) izgleda kad se prvi put otvori.




Pre nego što bilo šta uradiš, odluči za koji ćeš video praviti prevod. Onda, idi na Video | Open Video i izaberi video fajl koji želiš da posmatraš dok praviš svoj prevod - osim ako nisi toliko veliki fan da znaš u stotinku šta koji lik priča i kad. Kad smo kod toga, ni samo video ti neće pomoći, verovatno ti treba i zvuk, zato idi na Video | Open Audio from Video (ovo otvara zvuk iz iste fajle kao video koji si otvorio, i skoro ćeš uvek koristiti ovu opciju; no, ako iz nekog razloga želiš da pustiš svuk iz drugog video ili audio fajla, idi na Audio| Open Audio File; ovo je takođe korsino kada se radi tajming, no o tome kasnije). Možda ti se prikaže prozor "Multiple audio tracks found" - to je zato što .mkv fajl koji ti je otvoren kao video ima dva audio zapisa u sebi, najčešće na dva različita jezika.

Ako želiš da iskoristiš već gotov prevod, idi na File| Open Subtitle File (možeš prevod bilo koje ekstenzije, ili .mkv video, ako ima ugrađene prevode u sebe). Aegisub će te tada možda pitati (ako si otvorio prevod iz .mkv fajla, verovatno hoće) "Do you want to load/unload associated files?". Pošto si već otvorio video i audio fajl, nema potrebe, klikni "No" (ionako ne bi uspelo prvi put). Ova opcija je korisna zato što sledeći put kada otvoriš svoj projekat, možeš samo sa File| Open Subtitles, i kada ti Aegisub postati pitanje, klikom na "Yes" će se automatski otvoriti video i audio fajl koji si sada otvorio. Takođe, može da ti iskoči prozor "Multiple subtitle tracks found" - slično kao kod zvuka - ovo se dešava ako otvoriš prevod iz .mkv fajla u kome se nalaze nekoliko prevoda, najčešće na raznim jezicima (nekad od različitih prevodioca, sa ili bez efekata, itd). Izaberi koji ti odgovara.

Protip: Koristi sledeće prečice (tastere pritiskaj tim redom):
  • File| Open Subtitle File - Alt + F + O
  • Video | Open Video - Alt + V + O
  • Video | Open Audio from Video - Alt + A + V
  • Video | Open File - Alt + A + O


Sada bi tvoj Aegisub trebao da izgleda nekako ovako:



Ako ne izgleda, to je zato što su ti sva podešavanja još uvek fabrička.

Za početak, vidimo da je Aegisub sada podeljen na tri glavna dela: prevod, video i audio. Ako se trenutno ne baviš zvukom, možeš da isključiš audio, ali da bude pri ruci kada ti treba, bez ponovnog učitavanja u RAM: View | Video+Subs View. Nadam se da su ostale kombinacije u View podmeniju jasne.

Sledeći korak nije obavezan ako u preveod nećeš imati typesetting, ali pošto ćeš kad-tad početi da stavljaš i to, trebao bi da ti uđe u naviku što pre. Takođe, povećava kvalitet prevoda (zapravo ga izjednačava sa videoom, ali to je uglavnom povećavanje od defaulta, osim ako ne prevodiš prastaru seriju snimanu na VHS kasetama - razjasniće ti se kad dođe vreme za to). Idi u File | Properties, i u polju Resoluion klikni "From Video". Ako ti je merak upiši podatke o skripti, mada svako može da ih promeni.

Iznad videa se nalazi opcija Zoom. Pošto je u procentima, znači da će veličina prikazanog videa zavsiti i on same veličine videa - danas najčešće 720p i 1080p. Dok radiš čisto prevođenje, neće ti trebati nešto velika slika, ali je, naravno, preporučljivo da ostaviš video uključen. Više ćemo se pozabaviti ovim podešavanjima u posebnim poglavljima.

1.2. Korišćenje Translation Assistant-a

Ako samo prevodiš na neki jezik sa već odrađenog prevoda, znači da ti ne treba nikakvo posebno znanje u Aegisubu dalje od kraja ovog poglavlja, ali će tvoj prevod biti goraničen na već gotovu verziju, i bićeš vrlo ograničen ali je prevod sa kojeg prevodiš loš. Drugim rečima, ćeš Aegisub koristiti samo za čisto prevođenje, nije vredan toga i zauzima previše memorije.

Ipak, Translation Assistant koji ima Aegisub je prilično dobar. Otvara se pod padajućim menijem Subtitles | Translation Assistant (protip: Alt + S + T).




Kao što se vidi na slici gore, sastoji se iz read-only prozora gde vidiš originalnu liniju, i mesta za tvoj prevod. Ideš na sledeću liniju i prihvataš svoj prevod lupanjem na Enter. Pored čistog prevođenja, često je korisno čuti šta lik kaže - najčešći razlog je da bi se čulo da li je lik muško ili žensko - ti se radi pritiskom na taster End na tastaturi. Nije na odmet i pustiti scenu u video u trenutku dok linija koju prevodiš traje, za to koristi dugme Home. Za slučaj da nešto ne treba da prevedeš, ne znaš kako da prevedeš, ili jednostavno hoćeš da prekopiraš ceo tekst iz originala u svoj prevod, pritisni dugme Insert. Da se vratiš jednu liniju koristi Page Up, a da ideš dalje koristi Page Down. F8 služi za prihvatanje tvog prevoda, ali bez spuštanja na sledeću liniju. (Protip: F8 je predaleko i izolovan od ostalih komandi, koristi PAge Up - Home).

Međutim, kako su prevodi često ispunjeni raznim tagovima (koje još ne znaš), često će ti se dešavati sledeće situacije:



Sve što je napisana u zadradama su tagovi, i oni se ne prevode - oni na ovaj ili onaj način određuju osbone prevoda. Više o njima u svom poglavlju, za sada je dovoljno da znaš da su to tagovi. Aegisub tada to tretira kao zasebne delove teksta, prevodiš deo po deo, i kad lupiš Enter on kreće na sledeći deo odvojen tagovima, kao na slikama gore.

1.3. Stilovi prelaska u nov red (wrap)

Pre nego što krenemo sa stilovima i najjednostavnijim tagovima, moram da ti obajsnim nešto. Ponovo uđi u File | Properties i ovog puta obrati pažnju na Options, konkretno an Wrap Style. Postoje četiri stila za prelazak u novi red: 0, 1, 2 i 3:
  • 0 - Smart wraping, top line is wider - Ovaj stila pokušava da iznejednači redove u linijama koje moraju da se prenesu u dva reda da bi se videle cela, ali tako da prvi red bude duži od drugog.
  • 1 - End-of-line word wrapping - Ovaj stil deli liniju onda kad više ne može da stane u ceo red, makar to bila samo jedna reč.
  • 2 - No word wrapping - Ovaj stil ne deli liniju, linija ostaje takva kakva jeste i prelazi van margina ekrana ako je to potrebno.
  • 3 - Smart wriapping, bottom line is wider - Ovaj stil je sličan kao nulti, samo što je druga linija kraća od prve.

Objašnjenje sam pisao pod pretpostavkom da prevod neće da ide u tri reda - ako pređe, nulti stil pravi jednakokraki trougao sa osnovicom gore, a treći stil - sa osnovicom dole. Ovo je stvar ukusa, ali treći stil izgleda najbolje. Evo primera (redom, stilovi 0, 1, 2, 3)



(Klikni na svaku sliku posebno da uvećaš)


1.5. Tagovi (prvi deo)

Pošto bi ovaj tutorijal trebao gradijalno da raste od osnovnih na komplikovanijim stvarima, plus se neke stvari ne mogu objasniti bez pravljenje većih digresija jer su povezane i prepliću se, odlučio sam da neka poglavlja, a između ostalog i poglavlje o tagovima, podelim na više delova. U ovom poglavlju ćemo se baviti nekim najosnovnim tagovima i prelascima u novi red.

Prvo ćemo obraditi tri posebna taga, jedina koji se ne stavljaju u glaste zagrade (zbog njih su nam trebali stilovi prelaska u novi red). To su tagovi koji imaju veze sa prelaskom u novi red:
  • \N
  • \n
  • \h


Treći ovde naveden tag, \h ne označava prelazak u novi red, već baš suprotno - pravi tzv. "hard space" koji ne daje programu da tu pređe u novi red. Prva dva taga, \N i \n označavaju prelazak u novi red, s tim što \N uvek označava prelazak (nezavisno od izabranog stila), ali \n se ponaša drugačije - samo u drugom stilu. Ako se tag \n nađe u bilo kom drugom stilu, biće predstavljen kao običan ("soft") razmak na videu.

Svi ostali tagovi se stavljaju u uglaste zagade, tzv. "override" tagovi. Njihovom kombinacijom dobija se svaki željeni efekat, neki lakše, neki teže - ali je teoretski moguće dobiti ga. Kao što sam već napomenuo, ovde ću opisati samo osnovne tagove. Većina tagova se sastoji od ključne reči koja programu kaže o kome se stilu radi, a zatim se upisuje broj ili niz karaktera koji opisuju traženi efekat. Biće jasnije kad prođemo kroz primere.

  • Bold (zadebljana slova)

\b0

\b1


Ovaj tag uključuje i isključuje podebljani tekst (bold, "masna slova"). Kada posle slova \b sledi nula, bold se isključuje, kad je jedinica, onda se uključuje. Na primer:

Ovo je {\b1}Aegisub{\b0} tutorijal.

Ovo je Aegisub tutorijal.


(Protip: Ovaj tag zapravo ne mora da ima samo vrednosti 0 i 1, može da ima i vrednost 100 - 900, na svakih sto, gde je 400 normalan. Međutim većina forntova ovo ne podržava tako o voome neće biti reči.)

  • Italic (kurziv)

\i0

\i1


Koristi ovaj tag da bi uklučio/isključio tekst pisan kurzivom (italics), na primer:

Ovo je {\i1}Aegisub{\i0} tutorijal.

Ovo je Aegisub tutorijal.


Pored standardne upotrebe za pisanje stranih pojmova, najčešće se koristi da kada lik razmišlja ili se priseća nečega i tada se cela linija stavi pod kurziv (Protip: onda ne moraš da zatvaraš tag sa {\i0}) i kada se određena reč naglašava.

  • Underline (podvučena slova)

\u0

\u1


Slično kao tag za kurziv:

Ovo je {\u1}Aegisub{\u0} tutorijal.

Ovo je Aegisub tutorijal.


Retko se koristi, izgleda jadno.

  • Strikethrough (precrtana slova)

\s0

\s1


Kao prethodna dva taga,

Ovo je {\s1}Aegisub{\s0} tutorijal za kuvanje.

Ovo je Aegisub tutorijal za kuvanje.


Nikad nisam video da je iko koristo ovo, no vredi znati, nije teško.


1.5. Definisanje i primena stilova

Aegisub dozvoljava da se definiše određen stil, i da se on bude podrazumevni stil za određenu liniju (možeš ih definisati koliko ti je volja). Ovo je korisno da ne bi u svakom redu morao da pišeš gomilu tagova - ako određenu grupu tagova koristiš često kroz linije, jednostavno definiši ovde. Ako ima puno linija/tagova, na duže staze ume da smanji veličinu .ass fajla (mada je u današnje vreme to zanemarljivo, sa mnogo titlova ume da se vidi razlika, plus (recimo) smanjuje potršeni bandwich na ovom sajtu). Sve opcije vezane za stilove se nalaze u Subtitles | Style Manager.




Prozor je podeljen na tri dela. Gore se nalazi lista (katalog) već definisanih skupova stila. Recimo, prevodiš nekoliko serija, i za svaki imaš poseban stil. Onda ideš na "New" koje se nalazi pri vrhu prozora, desno od liste, i daš ime skupu. Sa leve strane se prikazuju stilovi koji se nalaze u skupu koji je izabran iz padajućeg menija (kataloga) u gornjem delu. Desno su stilovi koji su vezani samo za Aegisub datoteku na kojoj trenutno radiš.

Često se ime glavnog stila, koji se koristi najvećim delom prevoda, ostavi "Default", iz raznih razloga, koji su slični razlogu zašto se proizvoljan trougao obeležava ABC a ne PDR (iako su oba savršeno ispravna).

Tok kojim se pravi stil za određenu seriju obično teče ovako:
[list=1]
[*]U desnom prozoru se prave stilovi i isprobavaju se na skripti, često se modikuju;
[*]Kada se pređe cela skripta i kada su svi stilovi definisani, napravi se novi set stilova (gore);
[*]U tom setu (čije se ime nalazi gore) se prekopiraju (levo) svi stilovi koji su u trenutnoj Aegisub datoteci (desno);
[*]Pri prevođenju sledeće epizode, jednostavno se izabere serija koja se prevodi (gore), i iz tog seta (levo) kopiraju se svi stilovi (desno) i sa njima se radi do kraja serije.
[/list]

Stilovi se menjaju duplim klikom na stil. Oprez, ako se promeni stil u skupu stilova (levo), ne znači da će se promeniti i u trenutno otvorenoj Aegisub skripti (desno), mora se prekopirati (opcija Copy na levoj strani), i obrnuto.




Style name (ime stila)
Proizvoljno ime stila. Ako je stil koje se koristi u normalnom dijalogu ostavi Deafult. Inače ovde idu imena kao "Naslov", "Razmišljanje", "Prošlost", "Opening", "Ending", itd. Svaki stil koji ćeš da koristiš često (a ne u dve-tri linije) bi trebao da se napravi ovde. (Trivia: Ako se u imenu stila doda zarez, on automatski postaje tačka-zarez - saznaj zašto and I"ll give you a candy! (Miloše, ššš)).

Font (Oblik slova)
Definiši font, veličinu i da li su bold, italic, unerline i strikethrough uključeni po defaultu ili ne - definitvno smanjuje posao ako tvoj glavni lik stalno razmišlja, umesto ubacivanja tagova za kurzvi stalno.

Colors (boje i providnost)
  • Primary - Glavna boja prevoda
  • Secondary - O tome kasnije, ako se stil ne koristi za karaoke, nema potrebe da se dira
  • Outline - Definiše boju okvira oko teksta
  • Shadow - Definiše boju senke.

Ispod svake boje se nalazi i prostor u kome može da se unese broj između 0 i 255, koji označava providnost (alpha), gde 0 označava potpuno vidljivu boju, a 255 nevidljivu boju.

Margins & Alighment (margine i poravnanje)
Kao što ime kaže, definiše margine (levo, desno, vertikalno) i vrstu poravnanja. Vrlo je diskutabilno kako definisati margine, i različiti prevodioci ih drugačije definišu. Takođe zavisi gde planiraš da puštaš svoj prevod. Ako ih ćeš da gledaš na monitoru, samo razmišljaj o tome koja podešavanja ti najlepše izgledaju (ekperimentiši sa dužim linijama da bi video kako left/right utiču na prevod). Ako planiraš da prevod "urežeš" u video fajl ("hardsub"), i onda puštaš na TV-u koji nije baš najnovijeg datuma, vrlo je verovatno da će da recne veći deo levo i desno... i dole... i gore... I onda se prevod neće videti kako treba. Tada je potrebno ubaciti malo veće margine.
(Protip: Opcija Video | Show Overscreen Mask će ti pokazati koliko će TV najverovatnije odseći, postoje dva okvira; drži se ovoj manjeg da bi bio 101% siguran da će hardsub ispasti kako valja.)

Outline (ivica teksta)
Ovde podešavaš koliko će biti debela ivica teksta, koliko daleko senka. Ako štikliraš kvadratić denso ("Opaque box"), prevod će da ima crni pravougaonik oko sebe. Otkako je nestao FOX kanal, ovaj efekat se više ne koristi.

Misc (ostalo)
Podešavaš... razne stvari.
  • Scale X% / Scale Y% - Definiši koliko ćeš suziti/raširiti tekst po X/Y osi, broj u procentima. Vrlo korisno kada ti se neki font učini dobrim ali je predebeo.
  • Rotation - Ako iz nekog razloga želiš da ti cela linija bude nakrivljena u stranu (2D rotacija, po Z osi), unesi broj ovde.
  • Spacing - Opcija koja omogućava se razmak između slova (ne spejs/blanko/razmak koji se dobija pritiskom na duguljasto dugme) povećava/sma... Zapravo negativne vrednosti ovde ne rade, ko zna zašto. Ništa nije savršeno. Inače, upravo smanjenje vrednosti je korisno kod full-wirth fonotva, kao što su japanski fontovi. Na žalost, barem u ovoj verziji Aegisub-a, moraćeš u svakoj liniji da ubacuješ tag ako želiš da smanjiš vrednost razmaka.
  • Encoding - Preporučujem da se ne petljaš mnogo oko ovoga. Ako ti lepo prikazuje ćirilicu i latinicu, ostavi ga tako. Osim se preko noći ne setiš da si mešani Korejac pa želiš da gledaš film titlovan na korejskom.


Preview (pregled, pred-pogled, privju)
Mesto gde stalno bacaš oko da vidiš kako je ispao tvoj stil (nakon klika na "Apply"). Preporučujem da uneseš "Aegisub\N0123 月語 šć кђ" u mestu ispod teksta, da bi prikazivao što više stvari koje font može da uradi na malom mestu (srpska latinična slova, ćirlica, japanska slova, cifre).

Modifikacija stilova je raznolika, i drugi ljudi imaju različite ukuse, tako da sledećih nekoliko pasusa koji se bave time kakve boje, fontove, itd. treba koristiti jesu moje mišljenje i ne treba ih prihvatati kao nešto što je obavezno. Moja savršena podešavanja za 480p video su:




Neke stvari o kojima smatram da treba voditi računa:
  • Boja glavnog fonta treba da bude svetla, najbolje bela. Ako želiš drugu boju, uzmi vrlo svetlu nijansu te boje koju želiš, i tamnije nijanse ivice i senki fonta. To će dati efekat koji želiš.
  • Senka ne sme da bude prevelika i mora da bude bar malo providna.
  • Treba birati čitke fontove. Neki prevodioci vole da petljaju s fontovima i da ih prilagode seriji, šta je takođe podržano, sve dok ne koriste fontove kao što su Curlz MT. A viđao sam takve.
  • Menjaje boje u zavisnosti od toga koji lik priča koristiti samo u slučaju da je prevod namenjen gluvonemima. Sve ima svoju svrhu, a svrha menjanja boje kad drugi lik priča jeste da osoba iz nekog razloga ne može da čuje koji lik priča, a većina ljudi mogu, a ne vidi se lik na filmu (lik nije u kadru / više likova je okrenuto leđima) - kao što se u .srt i .sub titlovima namenjenim gluvonemim osobama piše ime lika u zagradi. Ne, ni malo se ne šalim kad kažem ovo, i naravno ne pokušavam da uvredim gluvoneme - izvinjavam se ako je tako zvučilo.


Određivanje koja će linija da bude u kom stilu je lako, jednostavno se u glavnom prozoru gde se kuca prevod na padajućoj listi gde piše "Default" (desno od "Comment", odmah na početku) izabere kog će stila biti selektirana linija. Shift + klik / Ctrl + klik omogućava promenu puno linija u određeni stil. Ako nisi menjao stil dok si pravio prevod, već si sve radio u Defaultu, a onda naknadno definisao stilove, postoji zgodna stvar koja se nalazi pod menijem Subtitle | Style Assistant. Funkcioniše na sličnom principu kao Translator Assistant, samo što se umesto kucanja prevoda jednostavno izabere kog će stila biti trenutna linija. Lično, nikad nisam koristio ovo.


1.6. Tagovi (drugi deo)

Sada kada imamo definisan stil, lako je objasniti i definisati tag koji nam otvara put ka mnogim drugim!

  • Reset style (vrati stil kao što je definisan)

\r


Koristeći trenutni stil, želeli ste da unesete malu promenu u nekoj liniji, recimo da promenite boju (trenutno nije važno kojim se tagovima definiše boja). Onda, kada u istoj liniji želite da vratite boju, morali biste ponovo da unosite tag za boju i da onesete istu boju kao pre - a to možete da vidite tek ako uđete u Style Manager... A to je komplikovanje stvari. Zato postoji ovaj tag, koji vraća stvari kako su bile u originalno definisanom stilu. Često ćemo ga koristiti u narednim primerima, kako bismo istakli samo jednu reč.

Protip: Posle ključne reči \r može se uneti ime nekog drugog stila, i sav tekst posle te linije biće u stilu čije je ime uneto.
  • Border size (veličina/debljina okvira)

\bord0

\bord1
\bord<veličina>


Posle ključne reči bord, unosi se debljina ivice u pikselima. Broj ne mora biti ceo.

Ovo je {\bord5}Aegisub{\r} tutorijal.



Protip 1: File | Propeties, poslednja opcija, "Scale border and shadow" menja to da li će veličina bordera biti u odnosu na veličinu videa ili veličinu skripte - zato sam na početku rekao da veličina (rezolucija) skripte treba da bude kao veličina videa.
Protip 2: Mogu da se korsite i \xbord i \ybord, koji određuju debljinu okvira posebno u x i y koordinati.
  • Shadow distance (udaljenost senke)

\shad0

\shad1
\shad<veličina>


Slično kao \bord tag, korsiti se da bi se definisala udaljenost (dužina) senke u pikcselima.
Ovo je {\shad5}Aegisub{\r} tutorijal.



Protip 1: Vidi Protip 1 za \bord.
Protip 2: Vidi Protip 2 ta \bord (\xshad i \yshad)

  • Blur edges & Blur edges gauassian kernel (zamagli ivice & napredno zamagli ivice)

\be0

\be1
\be<veličina>

\blur<veličina>


Postoje dva taga za zamaglivanje ivica, i razlikuju se po tome što je jedan prostiji (\be), a jedan komplikovaniji (\blur). Za proste stvari ne treba koristiti komplikovani jer će rezultat izgledati isto, a slabiji računari imaće problem pri puštanju videa. Ovaj tag uveliko zavisi od taga \bord i \shad. Ako ima ivice i/ili senke (ako bar jedan nije nula), ovaj tag će ih zamagliti.

Veličina posle ključne reči kod \be taga mora biti ceo broj, a kod \blur taga može biti bilo koji pozitivan broj.

Preporučujem korišćenje \be taga do veličine 5 - sve posle toga ne izgleda dovoljno dobro. Ako se pretera sa \be tagom, ivica će se toliko zamutiti da se neće ni videti, a sigurno će ti pojesi CPU dok puštaš video. Najčešće se koristi tako što se u svakoj liniji stavi \be1 tag, i tako prevod dobija blago "zamagljenu" ivicu, što čini tekst lepšim (u zavinosti od deblne ivice i (ne)postjavanja senke). \blur tag se najčešće koristi za typesetting, da bi se dodao tzv. "glow" (sijaj) efekat oko prevoda.

Drugim rečima, \be tag više zamuti ivicu teksta, ali je ne razvlači preko ekrana - veličinom spole ključne reči određuje se finost prelaska iz vidljivog ka nevidljivom. \blur tag, međutim, razvlači tekst u konstantnom (vrlo kvalitetnom) gradijentu (od vidljivog - bliže tekstu ka nevidljivom - dalje do teksta), i veličina posle ključne reči određuje koliko će daleko doseći "sjaj" oko prevoda.

{\be5}Ovo{\55}je {\blur5}Aegisub{\55} tutorijal.



Vrlo je važno napomenuti sledeće. Ako stil na kom primenjuješ bilo koji od blur efekata nema ni ivicu ni senku, ceo tekst će biti zamagljen. Razlika u \be i \blur tagovima je ista kao kod stila koji ima ivicu i/ili senku.
  • Font name (ime fonta)

\fnArial

\fnTimes New Roman
\fs<ime fonta>


Sve je jasno kod ovog taga. Jedno bih napomenuo da posle ključne reči fn (tj. između ključne reči i imena fonta) ne treba da stoji razmak (to je i slučaj kod svih drugih tagova, ali ovde se često prave greške jer su kuca reč, a ne brojka).

Ovo je {\fn5}Times New Roman{\r} tutorijal.



  • Font size (veličina fonta)

\fs40

\fs24.5
\fs<veličina>


Iz istog razloga iz kog sam objašnjavao ono kod stilova, kako treba uvećati font, a onda ga smanjiti, ne volim da koristim ovaj kad mi je cilj da prevod bude što čitljivi i čistiji na velikim ekranima. Koristim sledeći tag.

  • Font scale (menjanje veličine fonta vektorski, zasebno po x i y osama)

\fscx150

\fscy50


Ovaj tag definiše koliko će prevod biti (vektorski) razvučen ili smanjen, u procentima (100 znači 100%, i tada je tekst kao originalna veličina - osim ako u stilovima nije po defaultu namešteno da bude manja ili veća veličina). Podržava sve cele brojeve. Pored toga što se tekst mnogo jasnije vidi kada se prvo uveća a onda smanji ovim tagovima, takođe omogućava vektorsko uvećavanje fontova van granica koje dozvoljava font. Ranije je već bilo objašnjeno da fontovi sa \fs tagom ne mogu da se definišu za ogromne vrednosti, ali sa \fscx i \fscy tagova, to je savršeno izvoljivo (na prime, \fscx1000 i \fscy1000 primenjeno na istu liniju će uvećati veličinu fonta deset puta, iako je \fn postavljen na maksimum).

Pored toga su korisni i za razne druge stvari, kao što su transformisanje crtice u crtu kada je font ne podržava. Jednostavno se crtica okruži tagovima \fscx250 (ili neka druga vrednost, zavisi od željenog efekta ali i od fonta) i \r, i dobija se crtica.

  • Letter spacing (razmak (ne spejs/blanko) između slova)

\fsp2

\fsp-2
\fsp<veličina>


Podržava sve realne brojeve. Za razliku od definisanja stila, mogu da se koriste i negativni brojevi. Veličina je u pikselima u odnosu na rezoluciju skripte.

Prohint: Unesi poveću negativnu vrednost i smej se određenim html generaltorima u lice.

  • Set color (podešavanje boje)


Podešavanje boje obuhvata nekoliko tagova, kao što se dok definisanja stila može definisati više boja.

\c&H<bb><gg><rr>&

\1c&H<bb><gg><rr>&
\2c&H<bb><gg><rr>&
\3c&H<bb><gg><rr>&
\4c&H<bb><gg><rr>&


Ovde vidimo pet različitih tagova, od toga su dva ista: \c je prečica za \1c, i koriste ju isključivo ovi koji nemaju numpad na tastaturi. Prvo se definiše koja će se boja menjati (1/2/3/4), zatim se dalje ključna reč da je u pitanju menjanje boje ©, onda ide znak &, posle kod ide slovo H. Zatim sledi kôd boje (ovo nije HTML kod, jer ima obrnuti redosled - BGR, a ne RGB), posle čega ide još jedan znak &.

Definicija menjanja boje ide istim redom kojim su napisane u Style Manageru, dakle:
  • 1 - menja osnovnu boju teksta
  • 2 - menja boju teksta koja se koristi za karaoke, kasnije o tome
  • 3 - menja boju ivice / okvira / bordera
  • 4 - menja boju senke


  • Set alpha (podešavanje vidljivosti)


\alpha&H<aa>

\1a&H<aa>
\2a&H<aa>
\3a&H<aa>
\4a&H<aa>


Isto kao podešavanje boja, i podešavanje vidljivosti obuhvata nekoliko tagova, koji su naalogni sa tagovima za promenu boje.

Umesto <aa> upisuje se broj između 0 i FF (heksadecimalni sistem), odnosno 0 do 255 (decimalni sistem). Aegisub je ovde odlučio da malo zbuni korisnike. U Style Manageru se broj unosi u decimalnom sistemu, a u tagovima se piše heksadecimalni. No ovo u većini slučajeva nije problem onome ko poznaje kako funkcioniše heksadecimalni sistem - daleko od toga da napamet mora da prevodi heksadecimalni broj u decimalni ekvivalent u glavni.

Sve što je dovljno jeste poznavanje osnovnih odlika brojnih sistema uopšte, i heksadecimalnog sistema, i poređenje brojeva.

Nešto "malo" više o brojnim sistemima:
Sistem koji se svakodnevno koristi u svakodnevnom životu jeste dekadni sistem, ima osnovu deset. On se ni po čemu posebno ne razlikuje od drugih brojnih sistema koji imaju različite osnove. Neki bi rekli da se njime lakše računa, ali da si od rođena naviknut na sistem sa osnovom 13, bilo bi ti podjednako lako da ga koristiš kao ovaj. Neki bi kao glavni argument izložili da se množenjem sa deset samo dodaje nula - ali to je zato što je osnova sistema upravo deset. Da, recimo, koristimo brojni sistem sa osnovom 13, onda bi se množenjem sa trinaest samo dodavala nula.

Dekadni brojni sistem (često se pogrešno naziva "decimalni") ogleda se u tome što ima 10 cifara (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9). Naš sistem sa osnovom 13 imao bi 13 cifara, koje možemo da obeležimo kako hoćemo. Kao standard je uzeto da se uzimaju arapske cifre od 0 do 9, a da se onda dodaju, redom, potrebna velika latinična slova abecede. Dakle, cifre našeg sistem sa osnovom 13 bi bile: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C.

Dekadni sistem, kao i svio moderni sistemi su pozicioni brojni sistemi, zato što se vrednost neke cire u broju određuje na osnovu njene pozicije. Primer za nepozicioni brojni sistem jeste rimski brojni sistem, gde broj I označava broj 1, ali broj II rakođe označava 1+1=2, iako se prvo I ne nalazi na istoj poziciji kao prvo. Dekadni sistem se zasniva na poziciji cifara: znamo koliko je broj 142 zato što znamo da se cifra 2 nalazi na mestu jedinica, cifra 4 na mestu desetica, a 1 na mestu stotina. Onda broj možemo da izračunamo formulom: 2*10^0 + 4*10^1 + 1*10^2 = 142. Mislio si da ne umeš da prevodiš brojne sisteme? Upravo si uspešno preveo, samo što si preveo iz dekadnog u dekadni, pa ti dođe kao da ipak ne znaš.

Međutim, ljudski mozak ima izraženu sposobnost analognog razmišljanja, prema tome, nije teško zaključiti da smo izabrali da stepenujemo baš broj deset - jer je to osnova našen dekadnog brojnog sistema. Uzećemo za primer naš sistem sa osnovom 13. Broj 142 će u našem sistemu imati drugačiju vrednost, jer nam je osnova 13: 2*13^0 + 4*13^1 + 1*13^2 = 2*1 + 4*13 + 1*169 = 2+52+26=169. To bi se zapisalo nekako ovako: 142_13 = 169_10 (forum nema podršku sa sub~/super~script).

Dakle, heksadecimalni sistem je sistem sa osnovom 16 i zato je broj FF = 15*16^0 + 15*16^1 = 255.

Upoređivanje brojeva, koje je tebi potrebno, ide jednostavno, isto kao što upoređuješ brojeve u dekadnom brojnom sistemu. Algoritam po kome tvoj mozak gleda da li je broj veći je sledeći, i pokazaćumo ga na primeru upoređivanja brojeva 1492 i 1789.
  • Ispitavanje koji broj ima vći broj cifara. U našem slučaju imaju isti broj cifara, tako da prelazimo na uslov sa manjim prioritetom.
  • Traženje cifre najviše težine. U našem slučaju, to je cifra hiljada.
  • Ispitavanje koji broj ima veću cifru najteže težine. U našem slučaju, obe imaju cifru 1, dakle jednake su.
  • Porethodna dva koraka se ponavljaju, s tim što se svaki put posmatra mesto manje težine od prethodnog "prolaska" kroz broj.
  • Kada se dođe do cifre jedinica i ako su i one iste, znači da je broj jednak.

Mi ćemo prilikom već drugog prolaska kroz petlju shvatiti da drugi broj ima veću cifru (7) nego prvi broj (4), i tako znamo da je broj 1789 veći do broja 1492.

Poptuno isti postupak se koristi i kod heksadecimalnih brojeva, s tim što postoje cifre na koje se ljudski mozak nije dovoljno navikao, a to su A, B, C, D, E, F. Cifra A ima vrednost 10, B - vrednost 11, C - 12, D - 13, E - 14, a F - 15.

  • Line Alignment (poravnanje linije)

\an<pozicija>
.

Umesto <pozicija> treba upisati neku cifru, i u zavisnosti od ce cifre, prevod će biti poravnjan (postrojen) na ekranu o odnosu na unesenu vrednost. Cifra može biti bilo koja osim nule, i mesto gde će se prevod prebaciti posle unosa ovog taga gleda se prema NumPadu:
  • 1 - dole levo
  • 2 - dole sredina
  • 3 - dole desno
  • 4 - levo sredina
  • 5 - sredina ekrana
  • 6 - desno sredina
  • 7 - gore levo
  • 8 - gore sredina
  • 9 - gore desno


Prevod se može mnogo detaljnije pozicionirati tagom \pos, ali više o tome u trećem delu.

Trivia: Porostoji i tag \a, koji međum niko više ne koristi (ali još uvek radi u Aegisub-u), gde je poravnanje definisano na nešto drugačiji način, naime: 1, 2 i 3 su isti kao kod taga \an (tada se prevod nalazi dole). Ako želiš da si prevod nađe u sredini ekrana, brojevima, redom, dodaj 4. Dakle, 5, 6 i 7 se redom korsite za levo sredina, sredina ekrana, desno sredina. Da bi ti se prevod pojavio gore, onda dodaj 8, znači dobijaš 9, 10, 11 - redom: gore levo, gore sredina, gore desno.

Razmišljao sam se gde da stavim ovaj tag. Smatram ga relativno osnovnim i lakim za korišćenje (i korisnim), ali ovaj tag poseduje osobinu koju nijedan tag do sada nije. Naime, gde god se stavio ovaj tag, uticaće na celu liniju, a ne samo na određeni deo tesksta. Obićno se stavlja na početak, iz istog razloga iz kog se osnovni stil ostavlja pod imenom "Default", osim u eksremnim slučajevima.

1.7. Spajanje tagova

Sada kada znaš dovoljno tagova, red je kombinovati ih. Već je rečeno da se tagovi stavljaju u uglaste zagrade { }, ali daleko do toga da je neophodno stavljati svaki tag u zagrade. Jednostavno, mogu da se stave u istoj zagradi:

Ovo je {\b1\i1}Aegisub{\b0\i0} tutorijal.

Ovo je Aegisub tutorijal.


Tagovi ne moraju da idu nikakvim posebnim redom, na tebi je kako ćeš da ih staviš (mada Aegisub posle nekih operacija ume da ih poremeti, ali je uglavnom nebitno). Možeš da ih staviš u niz koliko hoćeš, s tim što moraš da vodiš računa o tome da ti se ne preklapaju, na primer:

Ovo je {\fs30\i1\fs50}Aegisub{\i0} tutorijal.


Ovde će Aegisub ignorisati tag \fs30 i font će biti veličine 50.


1.8. Lakši unos tagova

Očigledno ja da se ne moraju ručno kucati svi tagovi (pogotovo ne oni koji određuju boju).

To je vrlo lepo urađeno u Aegisub-u, jer ima brojne dugmiće iznad prostora u kome se onosi/menja prevod. Međutim, unos tagova bez kucanja (dakle, selektiranjem i klikom na dugme) je malo čudan u Aegisub-u. Naime, samo bold/italic/underline/strikethrough tagovi podržavaju unošenje tagova samo na određenu selekciju - samo će reč koja se selektira biti boldovana ili štagod.

Ako se, recimo, u rečinici "Ovo je Aegisub tutorijal" selektira reč tutorijal ((pro)tip: dupli klik), a onda se klikne na dugme koje određuje boju (recimo bordera), i u prozorčetu koje se pojavi doredi se boja i klikne se OK. Aegisub onda automatski dodaje dotični tag, međutim samo između reči "je" i "Aegisub" - nigde nema zatvorenog taga, i samim će cela linija do kraja (uključujući i reč "tutorijal" (i tačku). Da bi se ovo izbeglo, treba posle reč "Aegisub" dodati novi tag koji vraća boju na početno stanje, ili dodati tag \r. Međutim, dodavanje taga \r može da bude kobno po liniju ako su neki stilovi već unapred definisani, recimo:
{\blur1\shad5}Ovo je {\3c&H454545&}Aegisub{\r} tutorijal.

neće dovesti do željenog efekta, jer će se sa \r "obrisati" i prethodno definisani tagovi, \blur1 i \shad5. Zato se posle \r mogu jednostavno prekopirati početni tagovi:
{\blur1\shad5}Ovo je {\3c&H454545&}Aegisub{\r\blur1\shad5} tutorijal.


1.9. Tajming (prvi deo)

Ovde ćemo proći samo kroz osnovne stvari o tajmingu jer većina koristnika na ovom forumu već koristi gotov tajming od engleskog titla, i onda samo prevede. Međutim, ume da engleski titl bude jako loše urađen, i tada bi bilo poželjno (čitaj: je potrebno) da se tajming promeni.

Šta je uošte tajming? Pored prevoda izgovorenih reči i samog video-fajla, tajming je sledeća najvažnija stvar bez koje gledanje titlovane serije ne bi moglo da funkcioniše (uz pravi užitak). Posao tajmera (a pošto verovatno radiš ceo prevod, onda si ti, između ostalog, i to) je da ubaci početka i krajnja vremena u prevedenu skriptu, kako bi se doređena linija pojavljivala u isto vreme kad je tu istu rečenicu lik rekao u video fajlu.

Međutim, postao oko tajminga se tu ne završava. Prevod ne može da se pojavi u trenutke kad lik počinje da govori, i da nestane u trenutku kad lik završava svoju rečenicu. Iako se u ovom delu tutorijala o tajmingu neće govoriti o tome, bitno je unapred napomenuti šta još podrazumeva tajming. Najvažnije je da se doda takozvani lead in i lead out, odnosno da se prevod ne pojavljuje i ne nestaje u isti trenutak kad lik počne i završi svoju rečenicu. Potrebno je voditi računa o tome da postoji oderđeni vremenski period između pojavljivanja linije i trenutka kad lik krene da govori (vreme potrebno ljudkom mozgu da shavti da treba da počne da čita tekst + vreme potrebno ljudksom oku da spusti pogled dole + vreme potrbebno ljudksom oku da se "centrira" da početak linije = ovako izgleda kao da je to ogromno vreme, ali se radi o oko petini sekunde). Vrlo je bitno da prevod ni ne nestaje odmah posle završetka govora, prvenstveno zbog toga što neće svi stići da pročitaju liniju, pogotovo ako lik priča brzo ili ako je potrebno više reči za prevod nego u originalnom jeziku. Sledeća važna stvar je kontinuitet prevoda - ako se linije brzo smenjuju, prevod ne treba da blinka stalno, već da se u trenutku kad se stara linija izgubi - pojavi nova. Još jedna stvar koja se koristi od skora (pogotovo u .ass fajlovima) jeste praćenje video fajla. Naime, Aegisub sam identifikuje nagli (znači ne kroz efekat "fade", itd) prelazak na novu scenu (u scrol-baru ispod videa to su sive crtice, a u audio baru to su ljubičaste linije). Prevod izgleda mnogo lepše ako se pojavi/nestane u isto vreme kad se promeni scena (naravno, ako ne remeti tajming previše: najčešće se prevod produžava s kraja da bi se poklopio sa promenom scene, a ne s početka, da gledalac ne bi prerano pročitao tekst).

Međutim, tajmer ne radi sve ovo ručno. Jedina stvar koja se ručno radi jeste doterivanje prevoda tako da se poklapa tačno sa izgovorom u video-fajlu, za ostalo postoji poseban automatizovan deo Aegisub-a koji se stara o tajmingu, ali pošto su to napredne opcije, o tome će biti više reči kasnije. Želeo sam samo da ti napomenem šta se podrazumeva tajming. Često se ova etapa (koju ćemo sad preći) naziva skiciranje tajminga, sledeća (sa điđa-biđama koje sam malopre opisao) se naziva (automatsko) doterivanje tajminga. Iako je automatsko, tajmer mora ručno da unese određene brojke, kako bi Aegisub znao koliko da obraća pažnju na šta, a te brojke uveliko zavise od vrste serije (akcija VS drama - u akciji se scene mnogo češće menjaju nego u drami, i često su linije kraće pa nije potreban dugačak lead-out). Čak i posle automatizovanog prolaska kroz prevod, tajmer će verovatno morati ponovo da pređe kroz prevod i da odgleda epizodu da bi video nije li napravljena neka greška pri automatizaciji (desi se da linija koja je po trajanju kratka bude potisnuta između dve duže linije, te potpuno nestane). Ako o tom potom.

Prvo, podrazumevam da si već otvorio audio. Ako nisi, ATL + A + V (pod ovim podrazumevam da si već otvorio video, ako nisi... zaboga, otvori ga).




Dole će se pominjati karaoke môd, više o njemu tamo negde, za sad, uključeje se pritiskom na dugme "Karoke", i isključuje se pritiskom na dugme "Karoke". Znaš da si u karaoke modu kada ti se u praznom mestu posle dugmeta "Karaoke" (i još dva druga) pojavi trenutna linija (ispresecana kod novih reči).

Idemo jedno po jedno (ili dva po dva, pošto su funckije koje obavljaju često u paru):

Previous line or syllable - Z / Next line/syllable - X
Ako je isključen karaoke môd, ova dugmad služe kao "back"/"forward" - prebacuju na liniju pre/posle trenutne. Tokom karoke môda, prebacuju na prethodni/sledeći slog (više o ovome kad obrađujemo karaoke).

Play selecion - S i Play current line - R
Ako je isključen karaoke mod, obe opcije rade istu stvar - puštaju trenutnu selekicju (a to je istovremeno i linija). U karakoe môdu, međutim, prva opcija pušta selekciju (znači slog - syllable), a druga celu liniju. Češće se koristi "Play selection".

Stop - H
Naziv kaže sve. Doduše ne koristim ga mnogo često.

Play 500 ms before selection - Q / Play 500 ms after selection - W
Pušta pola sekunde pre/posle izabrane linije ako nisi u karaoke môdu, inače pola sekunde pre/posle izabranog sloga. Korisno je jer je nekad poterbno čuti da li je nešto rečeno neposredno pre/posle početka/kraja linije, tj. treba li doterivati početno vreme linije (ako kasni/žuri).

Play first 500ms of selection - E / Play last 500ms of selection - D
Ime kaže sve, karaoke ili običan môd alanogno s prethodnim primerima.

Play from selection start to end of file - T
Ime kaže sve - pušta od početka selekcije, pa sve do kraja. Nisam ni znao za ovu opciju dok nisam počeo da pišem ovaj tutorijal.

Add lead in - C i Add lead out - V
Napredno.

Commit changes - G
Prihvata izmene na trenutnoj liniji, nezavisno od môda.

Go to selection
Ako se pogubiš u liniji, klikni ovo i vraća te na mesto koje si selektirao (slog ili linija).

Automatically commit all changes
Menja da li da se automatski prihvate sve promene pri izmeni, ili tek kad se klikne na "Commit changes".

Auto goes on next line on commit
Ako je ova opcija uključena, pritiskom na "Commit changes" se prelazi u sledeću liniju (kao "Commit" (Enter) pri editovanju titla, inače ako je isključena kao Ctrl + Enter).

Auto scrolls audio display to selected line
Kada se izabere linija, audio se automatski prebaci tako da ona bude u centru audio "trake".

Spectrum analyzer mode
Izbor između vrste prikaza zvučnih talasa. Ako je zeleno, prikazuje samo jačinu zvučnih talasa, a plavo pokazuje vrstu, jačinu, i pratkično sve. S vremenom se nauči šta koja visina znači, vrlo korisno jer raspoznaje muziku od izgovora, te se koristi za karaoke, a i korisno je i uopšte za tajming kada je u pozadiniji glasnija muzika ili efkti kao što su eksplozija, pucnjava, itd.

Enable Medusa-style timing shortcuts
Otključava prečice na numpadu. Ne preporučujem (i ne znam ih).

Link vertical zoom and volume sliders

Slajderi su redom za uveličanje audio trake, za vizeulnu jačinu tona i realnu jačinu tona. Kada zvučni talasi izgledaju previše spojeni i ne vidi se razlika, treba povećati vizuelnu jačinu zvkua (zvučni talasi se povećavaju kao da si pojavao zvuk, a zvuk ostaje isti). Ako je zvuk previše tih/glasan, a zvučni talasi su OK, povećati/smanjiti realnu jačinu tona.

Ovime smo prešli sve dugmiće, i objasnili njihovu primenu, i objasnili kako se vrši tajming. Sve što je ostalo je da ukratko objasnim tehniku kako brzo raditi tajming.
Ako je prevođenje linija već gotovo (znači, veće je prekopirana skripta iz, recimo, Notepad-a, tj. netajmovana skripta je ubačena u Aegisub - niz prevedenih linija sa vremenima 00.00.00.00 - 00.00.00.00), onda treba isključiti opciju "Auto scrolls audio display to selected line", inače će se svakim prelaskom na sledeću liniju audio traka vraćati na početak. Ako se prvo radi tajming, a ne prevod, treba uključiti pomenutju opciju.

Pre svega, obavezno uključiti Spectrum analyzer mode. Ako nema mnogo pozadinskog zvuka, biće očigledno gde počinje govor, i gde se završava. Levim klikom se definiše početak linije, a desnim kraj (ili "drag" (prevlačiti) tehnikom od početka do kraja).

Mali, domali, srednji i kažiprst idu redom na S, D, F i G. Malo prst (S) pušta trenutku selekciju (liniju ili slog). Domali (D) pušta kratak (500ms) interval pred kraj selekcije, korisno kada je linija dugačka, a tebi je bitno da vidiš da li si preterao sa duržinom (sa maloim prstom (S), morao bi da puštaš celu selekciju). Da malo "premotaš" traku napred (kao da je vučeš ulevo) korsti srednji prst (F), a ako hoćeš da vratiš, neka ti malo rpst sklizne ulevo (A). Kad želiš da pređeš na sledeću liniju i zadovoljan si trenutom, koristi kažiprst (G). Po potrebi, mali i domali prst mogu da skliznu dole, do Z i X da bi se prebacivali sa selekcije na selekciju.

2. Naprednije funckije Aegisub-a

Ovaj deo tutorijala je podeljen na tri velike celine: napredniji tajpseting, automatizovano doterivanje tajminga i pravljenje fensi karaoke efekata.

U delu o tajpsetingu, prvo ćemo proći kroz preostale jednostavne tagove, a onda i kroz najnaprednije - animacija (konkretno tag \t). U vezi sa tajmingom ćemo se pozabaviti stvarima kao što su lead-in, lead-out. Fenski karaoke su jasne.

∞. Epilog

∞+1. Čejndžlog
16. Avgust 2011 - v0.3 "Tvajlajt"
- Završene osnovne funkcije i u ukratko zapisano šta će obrađivati "Naprednije funckije".
Starije promene
10. Avgust 2011 - v0.2 "Beta Noob"
- Dopunjen, još uvek se planira ubacivanje dodatnog materjala.
9. Avgust 2011 - v0.1
- Objavljen (nepotpun) tutorijal.