[Manga] Bizane Avanture JoJo-a ( JoJo no Kimyou na Bouken)

Ko je od vas igrao neku od Atlusovih video-igara iz serijala Persona? Ili, eventualno, neku iz bratskih: Shin Megami Tensei (Prava reinkarnacija boginje), Devil Summoner, Digital Devil Story, Maken X? Ko jeste, prva asocijacija će mu biti vezanost za razne mitologije i okultne tradicije širom sveta i bizaran dizajn likova. Reč „bizaran“ im ne čini pravdu – oni su trijumf potpuno poremećene imaginacije. Ništa slično nećete videti nigde drugde. Osim, naravno, u mangi iz naslova ovog teksta.

Dugo sam mislio da su tvorevine Kazume Kanekoa (kreativne sile iza ovih video-igara) njegove sopstvene, dok nisam iste te ideje video u JoJo-evim avanturama, npr. nacistički vojnici iz Makena X kojima se mitraljeske cevi protežu iz stomaka imaju svoje prethodnike tamo.

Ah, izvinjavam se. Neučtivo od mene. Nisam predstavio našeg gosta. Ovde ću kratko predstaviti nešto što zaslužuje pažnju svakog fana mangi. Kažem „kratko“, jer materijala ima da se o ovom fenomenu napiše serija knjiga. Ako je neko nešto od toga i čitao/gledao, nadam se da ću ubaciti bar par informacija za koje nije znao.

Bizarne avanture JoJo-a (japanski: JoJo no Kimyou na Bouken) su bizarna manga. Prvo manga, a onda i sve ostalo, čitav medijski miks, kako to zovu u Japanu. Autor je Hirohiko Araki, čovek večno mladog izgleda nalik na neke od svojih likova. JoJo-ove avanture su započete 1987. u Šonen Jumpu i trajale su sve do 2004. Sakupljene su u 80 tomova, čineći priču jednom od najdužih u istoriji mangi. Što Arakiju nije bilo dovoljno, pa je pokrenuo Steel Ball Run, neku vrstu prologa u časopisu Ultra Jump.

Prvo reč-dve o prevodu naslova. Sama priča je podeljena u nekoliko delova koji se odvijaju na različitim lokacijama u različitim epohama sa (uglavnom) različitim likovima. Stoga „avanture“ (u množini). Ono što povezuje sve protagoniste je nadimak JoJo, koji se može čitati Džodžo ili Đođo, zavisno od slučaja. Svako od njih ima po jedno „jo“ i u imenu i u prezimenu: Jonathan Joestar, Joseph Joestar, Jotaro Kujo, Giorno Giovanna, Jolyn Kujo. Svi oni su vezani više ili manje za porodicu Joestar i njen vekovni sukob sa vampirom Dio Brandom.

Struktura sage je sledeća:

1.deo: Phantom Blood, Britanija 1880-tih, knjige 1-5;
2. deo: Borbeni trend, Njujork 1930-tih, knjige 5-12;
3. deo: Stardust Crusaders, Egipat i Azija 1980-tih, knjige 12-28;
4. deo: Dijamanti su nesalomivi, Japan 1990-tih, knjige 29-47;
5. deo: Zlatni vetar (Vento aureo), Italija početkom 21. veka, 47-63;
6. deo: Kameni okean, Florida 2011, knjige 1-17 (ili 64-80);
7. deo: Steel Ball Run, Divlji zapad, 19. vek, do sada 18 tomova, izlazi još uvek.
(naslovi koje sam ostavio na engleskom su takvi i u originalu)

To daje ukupno gotovo 100 tomova. Logično je da se sama serija dosta promenila tokom vremena, kako crtački tako i žanrovski. Prvi deo je horor avantura, drugi je više borilačka manga, s trećim delom se pretvara u ono po čemu je danas najpoznatija: jedna od najvećih superherojskih saga ikada. Vizuelno, likovi u prvom delu dosta podsećaju na radove Tetsuoa Hare (Hokuto no Ken, tj. Fist of the North Star), mačo likovi prenaglašene muskalature. Araki se sve više udaljavao od ovog stila ka specifičnom, glamuroznom, metroseksualnom imidžu svojih likova.

Jedna od njegovih jačih strana je izuzetan osećaj za detalj u dizajniranju predmeta i odeće. Bilo šta da vidite, čak i u ranim radovima, npr. astečku kamenu masku ili nož Džeka Trboseka, sve odiše originalnošću. Zvučni efekti su takođe posebna priča; neko ih je jednom opisao više kao saundtrek za mangu nego klasične „efekte“.

Treći deo sage uvodi pojam „stenda“ (eng. stand): polu-fizičke personifikacije moći koja „stoji uz vas“ i bori se u vaše ime. Ova ideja je bila jedna od najuticajnijih u istoriji šonen mangi, i većina ovakvih mangi/animea koje su danas poznate kod nas duguje svoj imaginaciju Arakiju. Postoje stotine i stotine japanskih sajtova posvećenih JoJo-u. Kouhei Kadono i Otsu Ichi su veliki fanovi (o Kadonou sam već pisao, videti članak o Boogiepopu). Kazuma Kaneko ne bi bio ono što jeste bez Arakija. Cene ga i kao ilustratora i radio je naslovne ilustracije za knjige, časopise i CD-ove. Ima i kompaniju koja se zove Lucky Land Communications. Po JoJo-u je snimljena jedna OVA serija sredinom 90-tih, jedan animirani film u skorije vreme, a Otsu Ichi je napisao roman. Količina robe sa temama iz JoJo-a je zastrašujuća: akcione figurice, karte, odeća, maske, rekviziti...

Zašto JoJo nije popularniji na Zapadu? Sigurno postoji osnova da bude, uprkos bizarnosti, ogromnoj količini nasilja i čudnoj, izmešanoj seksualnosti. Jedan od mogućih odgovora je dužina serije. Drugi je Arakijeva ljubav prema zapadnjačkoj rok muzici, koja se manifestuje u brojnim imenima i referencama, tako da postoji problem u vezi prava oko intelektualne svojine. Neki stendovi iz kasnijih delova nose imena popularnih muzičkih grupa, kao što su Aero Smith ili Talking Head. Treći odgovor bi bio nedostatak TV animacije, koja je bila ključna u prihvatanju drugih serijala iz Šonen Jumpa.

Primetićete da nisam rekao mnogo toga konkretnog o radnji. Ako se neko zainteresovao posle ovog teksta, moći će da nađe skenlacije odabranih delova na raznim manga-sajtovima. Postoji i zvaničan Vizov prevod na engleski, koji počinje od 3. dela i u kome su neke scene izmenjene radi korektnosti prema životinjama kao i neka imena radi izbegavanja kopirajt problema.
P.S. U jednom obimnom intervjuu za japanski sajt Manga Tengoku (Manten), na pitanje koju mangu bi izabrao da ponese na pusto ostrvo, Araki je, posle nešto oklevanja, odgovorio da je to 4. tom Vavilona 2 (Babiru 2sei) od Mitsuterua Yokoyame.