AnimeOverdose Forum

Full Version: Whisper of the Heart
You're currently viewing a stripped down version of our content. View the full version with proper formatting.
[Image: 10478.jpg]

Whisper of the Heart (AniDB|MAL)

Genre: Comedy, Coming of Age, Manga, Romance, Shoujo

Plot/Summary
Quote:* Based on Mimi o Sumaseba (Whisper of the Heart) by Hiiragi Aoi.

Mimi o Sumaseba, which literally means If You Listen Closely, tells the story of Tsukishima Shizuku, a junior-high school student who is struggling to find out who she is. The movie takes you on a journey through her imagination and daily life as she makes decisions that will ultimately decide her future.

Comment:
Tip filma kao Only Yesterday, sto znaci da ne izaziva uobicajene konvulzije kod onih koji manje vole Ghlibli (haters gonna hate, znam). Jedna svakodnevna pricica o odrastanju sa krajnje realnim porodicnim i drustvenim prilikama, nije bilo bas nikakvih ekstrema ili stereotipa koji bi stvorili pogresnu predstavu.

Shizuku, glavna likusa, voli da cita, average Josephine lik je i ne istice se posebno, niti se bilo ko istice kada sam vec kod toga posto je totalno prizemno i bez preterivanja prikazan zivot decurlije tog uzrasta. U svojoj clanskoj karti biblioteke uocava da neki baja uzima pre nje uvek knjigu i ona se zainteresuje za osobu u pitanju, iako ne zna ko je tacno to. Trebam reci i da romanticni aspekt nije lose odradjen iako je bilo predvidljivo u vezi nekih stvari, [spoiler]bilo je jasno kao dan da je baseball kid zaljubljen u Shizuku[/spoiler].

Crtez je ok, film je radjen '95 tako da nema neke sugoi bullet time animacije i bljestavih boja ali za ono vreme je potpuno konzistentan i bez gresaka. Smesno mi je bilo oko muzike kada sam cuo na pocetku:

http://www.youtube.com/watch?v=KY1pm5fN5n0

Prvo sam mislio da je neki gaf u americkom dubu posto je film imao vise audio track-ova ali se ispostavilo kasnije da je to "centralna muzicka tema" koja se vise puta ponavlja u originalu ovog naslova.

Romansa me nije previse odusevila iako je solidno odradjena, vise mi se dopalo kako je lepo prikazan svakodnevni zivot, bez nekih ups and downs, bas uobicajene stvari, koje kada se malo osvrnem na druge SoL naslove, uglavnom nisu bas tako sjajno docarane. Za one kojima se gleda fina coming of age drama, bez tinejdzerskog angst-a, ovaj film bice potpuno ok verujem.

- - -

2011. decembar, kandidat za najbolji Ghibli film.
Jedan od rektih ghiblijevih naslova u kojem nema nijednog elementa fantastike, i u mom slucaju su mi se najvise svideli prizori svakidasnjeg zivota, posebno recimo odnos jedne cetvoroclane porodice u skucenom stanu, podsetilo me na neke momente koje sam i ja imao kao klinac, krajnje verno prikazano, mislim da je vrednost ovog animea upravo u toj nekoj jednostavnosti i realnosti kojom je prikazan svakodnevni zivot u Japanu tog doba...
Jako lep filmic. Ja volim vecinu Ghiblijevih filmova, ali mislim da pocinju da me zamaraju njihovi fantazijsko-sareni naslovi. Ovaj je zato sasvim prijatan za gledanje, i verovatno bolji od njihovog poslednjeg filma (isto ne-fantasy), Kokurikozaka kara (From up on Poppy Hill). Film mozda nije saren toliko, ali jako lepo izgleda u Full HD-u.

Licno bih voleo da rade vise takvih filmova ubuduce, i ako bas rade fantazijske, da ne izmisljaju tu neke muckalice svega i svacega ko onaj njihov Ponjo, nego neka lepo uzmu neku klasicnu literaturu kao sto je uradjeno kod Arieti. Mali ljudi, al' nema tu neke fantazije. Mada tako su uzeli i Zemljomorje pa su opet zeznuli.
Nisam neki fan Ghiblijevih ostvarenja, jer su uglavnom previse bajkovita za moj ukus i smatram, za razliku od vecine, ih ne toliko dobrim ostvarenjima. Ali, prosto...moram reci da bas dva anime filma iz ovog studija, spadaju u Top 10 (ako ne, i u Top 5) anime filmova, koje sam ikada gledao. Za divno cudo, to nisu filmovi toliko priznatog Hayao Miyazakija, vec: Grave of the Fireflies od Takahate i Whisper of the Heart od Kondou Yoshifumija. Stvarno, predivan film, pun lepote, zivota i te neke ljubavi prema filmovima, samih autora. Odusevio me je film, po drugi put, od crteza, pa sve preko muzike i same naracije. Crtez predivan, klasican, prelep oldschool crtez, sa puno detalja, odusevili me pojedini interijeri i koliko je paznja posveceno i najmanjim detaljima (npr. saobracajnim znakovima). O samoj naraciji ne treba trositi reci, jer je kroz prostu svakodnevnu pricu, ispricana prelepa romansa, mada je mene najvise odusevio maestralan prikaz svakodnevnice glavne junakinje, sa svim detaljima njenog zivota, bez ijednog klisea. Da ne dubim vise, ovom, pa...remek-delu cu se vracati iznova i iznova, jer odise nekom ljubavlju, kvalitetom, i predobrim utiskom, posle svakog, novog gledanja.

9.5/10

P.S. Odlicna, muzicka podloga (iako je druga obrada):

http://www.youtube.com/watch?v=1vrEljMfXYo