Ne pregleda profesor, već mi pregledala saradnica. Prvo sam se oladio da mi ne zameri oko toga što sam žene smestio za šporet ali dobro sam prošao, računam da je to bio najinteresantniji uvod koji je videla među stotinak pošto su svi ostali donosili kopi-paste jednog primerka koji je cirkulisao među studentima sa uvodom koji su pisali 5 minuta...

Inače, što se tiče ovoga što si napisao, da nisi imao ove silne greške mogao bih da poverujem da je ovo uzeto iz neke generičke fantazije. Što je opet minus jer je generička fantazija... njah. Ali dobro, pretpostavljam da nisi ni planirao da tu razvijaš neku radnju. Što nisi pisao na srpskom (kad već ne znaš engleski )?

I jeste originalno to je sigurno i zabavno, znači ovo je bio seminarski??

Zbog čega ti je toliko generična moja priča?? Šta bi promenio??

@Dream Omen: Kao sho sam ti i prvi put rekao, mnogo bi bolje mogao da se izrazis da si pisao na srpskom, no ostajem pri tome da je skroz kul prica e sad moja jedina zamerka...hm..kratka! We want more nekako nemam osecaj da si je priveo kraju, imam osecaj kao da je ovo i dalje uvod...

@Inuyasha: E sad sam bas lepo ismejao na ono nadovezivanje na onu pesmicu od onog malog, tek sam sad procitao, ali pure awesomeness

@Dream Omen
Pa pazi, u kratkim crtama tvoja priča se svodi na ovo:
- Učiteljica i učenica putuju kroz oluju
- Učiteljica ima mračnu prošlost koja se odjednom vraća da je progoni
- Učiteljica umire, učenica se zaklinje na osvetu
Sad realno, sa tako kratkom pričom ne možeš ništa drugo bolje ni da postigneš. Mislim da su ona dela epske fantastike koja se ističu (npr. gospodar prstenova, točak vremena, pesma leda i vatre itd.) to postigla koristeći jako dugu priču kojom nas uvlače u taj svet. Problem ovde je što je tvoja priča toliko kratka da mi apsolutno ništa ne osećamo o tom svetu niti o likovima. Tvoji likovi su samo razmenili par reči na početku i već smo došli u "mač i magija" situaciju sa borbenim runama što meni lično nije preterano interesantno. Naravno, računam da je ovo samo neki uvod ali opet ja to ne bih tako uradio. Definitivno bih prvo razradio odnos između učenice i učiteljice jer ja lično nisam ništa osetio kada je učiteljica zaginula a ova reakcija "I'll kill them all" kod učenice mi samo izaziva jedno "meh..." Doduše, ono što mi se čini da sam osetio u tom delu je ruka pisca koja je sklopila ovaj događaj kako bi navela ovu mladu devojku na potragu za snagom i osvetom, a mislim da bi to trebao da izbegneš. Recimo da glavni lik bude više slučajno uvučen u priču a ne namerno bačen u nju posle tri pasusa teksta. Takođe, i ta magija - battle glyphe - me nekako podseća na setting neke igre ili neki DND gde svi bacakaju magije na sve strane i to je kao skroz normalno. Ovo je možda moje lično mišljenje, ali kad je magija nešto normalno ona postane dosadna... a recimo u gospodaru prstenova nije uopšte bilo toliko magija i bilo bi bezveze da svi vade fireball-ove kad im se ćefne. Pazi, ja kažem da je generično možda jer sam svojevremeno čitao dosta epske fantastike pa mi se to sve smućkalo al opet dosta je epske fantastike i izašlo i danas baš moraš da se potrudiš da bi bio originalan (anime primer: Spice and Wolf - fantazijsko okruženje a bez mača i magije).
Eto, napisah malo više, nadam se da će ti bar nešto biti od koristi.

I jeste mi to od koristi i da u pravu si ovo jeste uvod u nešto što planiram već duže vreme sada sam u mogućnosti da to i započenm, planirao sam da objasnim i da uradim nešto više o ovim likova i slično, nisam planirao da neko ima mračnu prošlost možda tako izgleda ali nisam to tako zamislio, biće objašnjeno ko je ko i zašto je ovo ovako, samo na neki malo drugi način i neće biti previše magije nije ona baš kao u D&Du zastupljena i to ću objasniti ovo je samo nešto što mi je zvučalo interesantno da počnem sa nekim malim događajem koji izgleda beznačajno, i sa likovima koji neće imati baš neku preveliku ulogu

Znas kako kazu, pocetak je najtezi, ali ako imas neki osnovni kocept po kojem ces da ides onda nema sta da se brine...znam po sebi, kad nesto napisem, svaki put kad ponovo citam da vidim da li ima pravopisnih gresaka nekako uvek dodam bar jos pola stranice i tako non stop...koliko god puta da citam redovno dodam jos nesto tako da verujem da ces ti to razraditi, kako pricu koja ide posle toga, tako i pricu koja je bila pre toga, ali od necega treba krenuti i meni je i ovo krajnje interesantno. Koliko god fantastike da citam, ako to zaista volim ne moze da mi dosadi, pa cak i ako nije originalno, to ne znaci da nema kvalitet. Volim da vidim i klise ako je uradjen interesantno, ne vidim u tome problem...

Evo još malo...


Korzet


“Odavno ne sanjam te snove, što bi sanjala kad mogu da ih živim”
Kristina S.

Dim je odavno postao stvaran,
Više nije trag glasova,
I to više ne može postati.
Kratak uzdah bi mogao,
Od stvarnosti ga odvojti.
A ona nije dim,
O Ne, ne…

Ona već odavno nije ta senka,
Što na zidu stoji, to telo,
Što bi klizilo I previjalo se,
Ona nije ni ta iskra na vrhu cigarete,
Što bi vulkan da postane,
A ona nije ništa od toga,
O Ne, ne…

Ona je taj korzet što je uvija,
Ta ista koža neke zveri što je presteže
Taj kratak pokret uzimanja,
Mali miris života koji bi da nastane,
Dve tri kapi krvi na vrhovima prstiju,
Ona je korzet kože,
O Da, da…

I dim postaje trag zvukova,
Iskonske prirode kože,
Da bude što reč ne može,
Da kaže što misao nema,
Da sniva što nije za dane.
I korzet steže, I steže,
O Da, da…

Uzdah na uzdah se veže,
Ritam što za drugim ritmom seže,
Pokret kože preko bedara,
Stezanje svilnih šara,
Tragovi nekih davnih
Zaboravljenih java,
I svet se spaja, I spaja, spaja…

Usklik vreline sažimanja,
Pucanja zalutale čaše,
Tragovi stakla u koži,
Stezanje kretanja vazduha,
Kratka reč, krv što svili,
Miris badem I dugih vetrova,
I svet se spaja, I spaja, spaja …

Ona je odavno trag,
Ona je ta mrlja koju ne briše,
Korzet je odavno koža postao,
A telo se već odavno od tela oprostilo…
I ne ostaje više ništa da se spoji,
Do dve tačke, dva uma, na belom papiru :



Ti bez lica

Bledi masni papir,
U kome se nalazi belilo još ne stvoreno,
-Da li me vidiš,
-Ne, samo te znam

Moramo ponekad da dišemo svetlo,
Da ne bi bilo da smo ostali samo mi,
-A, ti da li me vidiš
-Ja te samo snivam

Lagano je bilo zaboraviti sve,
Ostaviti misao tamo na broju 23
-A da odemo do mene
-Koliko znam mi smo u tebi

Ili opet zvati jedno drugo,
Glasovima lica,
-A kako to znaš
-Pa zar nisi ti ona

Ili opet dati sve
Pa da se zoveš isto kao svoje usne
-A da li me ti stvaraš?
-Ne ja te volim

I opet se u nekim pokušajima vratiti na 4
Ako već tuda nismo išli,
-A šta ti je
-Ne znam
- Koliko slova ima moje ime
-Odakel to odjednom
-Ne znam, lucidna sam
-To dobro i sam znam,
-Pa?
-23 ili 4?

A da ti kažem“Lice nemaš“,
Samo brojeve, simetriu, zagonetku, i na kraju sebe...
Ti si bez lica, bez tela, biće kako ne smem poimati,
Ali poljubi me
Da bude da rastanci nisu uvek obećanja
Pa ako bude da si stvarno bez lica
Ogledalo ti ne može ništa.